Весна П. Цвијетиновић
Технолошки факултет Зворник
Универзитет у Источном Сарајеву

ДОИ 10.7251/NSK1802029C
UDK811.111’373.45:811.163.41
Прегледни рад

О НЕКИМ АСПЕКТИМА ЕНГЛЕСКОГ У СРПСКОМ

Апстракт:

Рад се бави разматрањем позитивних и негативних аспеката контакта између енглеског и српског језика, узимајући у обзир, пре свега, језичку димензију утицаја, али истто тако и нелингвистичке чиниоце и чињенице. Ставови према последицама контакта ca енглеским језиком који има статус глобалног варирају у најширем распону, од оних који у први план истичу потребу људи за несметаном комуникацијом, јачањем веза и сарадњом између нација, до оних који сматрају да присуство енглеског језика представља озбиљну претњу по домаћи језик и културни идентитет нације. Оно што представља позитиван утицај су  примери у којима присуство англицизама у српском језику доводи до богаћења вокабулара, усложњавање односа синонимије, као и чињеница да откривање начина на који се повратна спрега између језика, стварности и мишљења огледа у једном језику може да утиче на сагледавање комплексних узајамних односа између сопственог језика и мишљења, па и на проширивање сопствених когнитивних капацитета. Као негативни елементи утицаја енглеског на српски наводе се примери неоправданих англицизмама који захваљујући инерцијском карактеру теже да потпуно потисну домаћи израз, те претерано коришћење англицизама код одређених групација или у одређеним сферама и лош квалитет превода са енглеског на српски језик. Стога би било погрешно судити о присуству енглеског у српском као нечему а приори лошем и тежити потпуној чистоти српског језика. Уместо тога, требало би путем подизања квалитета образовања, преводилачке и издавачке делатности, као и адекватног језичког планирања, штетне последице лоше праксе у употреби тзв. „англосрпског“ свести на минимум.

Кључне ријечи: англицизми, српски језик, језички контакт, глобализација.

Литература:

Билбија, Снежана В. (2015). Лингвистичко представљање пресупонираног знања у вијестима као стратегија да се локално тумачи глобалним и обратно. У: „Наука и глобализација“, Зборник радова са научног скупа одржаног 17–19. маја 2013. (21– 31). Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
Brahmeshanada, S. (1999). Globalization: Challenge and Response. Vedanta Kesari. Mylapore, Chennai-4. Adhyaksha Sri Ramakrishna Math II-2M 3C-3-2010 ISBN 81-7120-897-5 ? special issue.
Бугарски, Р. (1991). Увод у општу лингвистику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Бугарски, Р. (2003). Језици. (2. изд.) Београд: Чигоја штампа: XX век.
Бугарски, Р. (2005). Језик и култура. Београд: Библиотека XX век.
Collins, M. (2015). The Pros and Cons of Globalization. The Forbes. Preuzeto sa: http://www.forbes.com/sites/mikecollins/2015/05/06/the-pros-and-cons-ofglobalization/#40486ce42170. Датум приступа: 3.12.2016.
Crystal, D. (1997). English as a Global Language. (2nd ed. 2003). New York: Cambridge University Press. Филиповић, Р. (1990). Англицизми у хрватском или српском језику: поријекло, развој, значење. Загреб: ЈАЗУ Школска књига. Филиповић, Р.(1986). Теорија језика у контакту: увод у лингвистику језичких додира. Загреб: ЈАЗУ Школска књига.
Graddol, D. (1997). The Future of English?-A guide to forecasting the popularity of the English language in the 21st century. London: The British Council. Preuzeto sa https://www.britishcouncil.jp/sites/default/files/eng future-of-english en.pdf. Datum pristupa: 4.12.2016.
Кристал, Д. (2003). Смрт језика. Београд: Библиотека XX век (превела са енглеског Александра Бајазетов-Вучен). Language Death 2000 Cambridge University Press.
Мишић-Илић, Б. и Лопичић, В. (2011). Прагматички англицизми у српском језику. У: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, вол. 54(1): 261–273. Phillipson, R. (1992). Linguistic Imperialism. Oxford: Oxford University Press. Прћић, Т. (2004). О англицизмима из четири различита, али међуповезана угла, У: Зборник
Матице српске за филологију и лингвистику, Нови Сад. Прћић, Т. (2006). Глобална англоЦООЛтура и њен утицај на синонимију српског језика. У: Љ. Суботић (ур.). Сусрет култура. Зборник радова. Нови Сад: Филозофски факултет, 529–535.
Стевановић, Ј. (2015). Утицај страних језика на изражавање младих: питање глобализације или недовољно развијене језичке културе. У: „Наука и лобализација“, Зборник радова са научног скупа одржаног 17–19. маја 2013. (425-436). Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
Тошић, Т. и Палибрк, И. (2015). Енглески у глобалу? У: „Наука и глобализација“, Зборник радова са научног скупа одржаног 17–19. маја 2013. (63–70). Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
Вујаклија, М. (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета Weinreich, U. (1968). Languages in contact: Findings and Problems. The Hague: Mouton Publishers.
Weinstein, M. M. (2005). Introduction. In, G. J. , John, F. and Calomiris, C.W.: Globalization: What’s New. Edited by Michael M. Weinstein. New York Chichester West Sussex: Columbia University Press.

ON SOME ASPECTS OF THE PRESENCE OF ENGLISH IN SERBIAN

The paper presents a discussion of positive and negative aspects of the contact between English and Serbian, taking into consideration both linguistic and nonlinguistic facts and factors. The attitudes towards English as a global language vary widely, from those who emphasize the need for open communication, stronger connections and cooperation among different nations, to those who find that the presence of English seriously threatens minor languages and national identities. Positive effects of the contact between English and Serbian include the cases where anglicisms expand the vocabulary and diversify synonymous relationships, together with discovering the ways in which the interaction between language and thinking in one language is reflected in another language andimproving cognitive capacities. Negative aspects include the use of unjustified anglicisms, the overuse of anglicisms by certain social groups, the overuse of English in certain domains, and poor translations from English into Serbian.Therefore, to regard the presence of English in Serbian as something a priori negative
would be wrong, just as it would be wrong to aspire to total linguistic purity of any language.
Instead, greater efforts should be directed towards improving the quality of education, translation practice and publishing, as well as towards adequate language planning and strategies, in order to minimize the negative effects of the so-called “Angloserbian“.

Keywords: anglicisms, Serbian language, language contact, globalization

Издавач:
Педагошки факултет у Бијељини

Часопис “Нова школа” налази се у првој категорији часописа у Републици Српској. (Министарство науке и технологије Републике Српске)